ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ: МАЈА У ОБЛАЦИМА
Bookland, Библиотека ХИТ, Београд, 2005. 147 стр.
«Мени се у животу догађају само обичне ствари, од рођења до данас», започиње причу Градимир Стојковић у најновијем роману Маја у облацима.
Маја је, за своје другарице и другове, права бубалица која се заноси књигама и причама, која је увек одличан ђак и савесна у учењу. На првим страницама ове узбудљиве литературе, упознајемо је као приљежног читача, страственог љубитеља добре књиге, и како размишља о Марији Кири: «и није само Марија...како се звао онај што су заједно нешто мували у хемији или физици», као узгред прича главна јунакиња. Поред Марије Кири, биће помена и о Кусти, и мада Градимир Стојковић никада не испише пуно име, из контекста се може закључити да је реч о Емиру Кустурици, јер је било говора о филму. Маја живи са мајком која, насупрот њој, стално чита «љубиће» а: «Тата је увек с нама, увек је био и увек ће бити. Он живи све док се сећамо њега» размишљаће ова девојчица у тренуцима док јој се Васко удвара. Мада је најбоља ученица у разреду, када посустане у учењу, разредни мисли да је све то због тате, тате којег нема више. Ученица је осмог разреда, разреда где су се сви ученици, у једном тренутку разболели па су их назвали «група вирус».
У овом интересантном роману речник којим се служе јунаци је онај који користе садашње генерације младих: смор, кул, кулирао, маторци, ментолчина, шизијаде, шокнути, палим ја одавде, уприсебити, моронка, одлепити, фрка, баци коску, крелац, смор-жвака, утриповати, блам, итд. Најбољи пример за то је реченица: «Не бацај жваку с њом, јер кад она стартује из пете брзине, нема шеме да је средиш!» Градимир Стојковић, нарочито у четвртој глави, негује, и то врло успешно, дијалог као основну формулу за успешност комуникације младе генерације. А ликови су: Алекса-смор, Ушке-љига, Васке, Јелена, Куки, Ричи, Мина, све док не дође нови ученик, Милисав Ристић, а пошто је са Дедиња, као симбола богатог света, унеће немир и раздор међу ученицима. Међутим, у Мају су заљубљени многи дечаци, можда и Куки, што каже његова сестра, можда и многи други о којима она и не размишља. Збрка у главни девојчурака права је слика младих у тим годинама те није никакво чудо што мисли хрле час ка једном а потом ка другом младићу.
Да је Маја из света данашњице, савремене младе генерације, види се и по времену које проводи испред рачунара, по сатима које утроши на четовању, на разговору са пријатељима помоћу ове моћне справе. У једном таквом траћењу времена, како би старији често говорили, у четовању, упознаће и извесног песника који се представио као Дарк Мастер – Господар Мрака. Мада јој је «мама сада била и Мама и Тата», није имала стрпљења ни воље да слуша Мајине приче и недоумице. А невоља је било доста, од тога да се једна Мајина другарица, Јелена, исписала из школе. Ричи, тај обесни младић «Скинуо је мрак Јелени» или, боље речено, спавао је са њом и то разгласио по школи, те јадница није имала излаза, него да се склони од средине у којој јој је нанет бол и понижење. Међутим, Маја је за све имала разумевања, тако јој је једном приликом њена другарица Мина и рекла: «Ти би и за Клинтона нашла оправдање». У тог истог Ричија и Маја је била заљубљена, и то није крила. Јер он је био и песник.
У осами, после школе, или неке седељке, где је Маји углавном било досадно и нерадо је одлазила, враћала би се у свој свет собе, сопствене собе како би рекла Вирџинија Вулф, и ту улазила у виртуелни свет компјутерске магије. Тако је, једном приликом, затекла на екрану и песму коју јој је послао Дарк Мастер, тај чудни и имагинарни, скривени лик. А Маја, разводњена између љубави према Ричију, изјављује му љубав, ни не слутећи да је то управо Дарк Мастер. Њен Ричи, дотле упада у невоље, са двојицом «горила», осионих младића, улази у кавгу и свађу са њима, долази до туче и њему бива разбијен нос, тако да га је тата исписао из школе.
Маја, у својој младости, са шеснаест година, треба да прослави рођендан, али она, «поново због тате» није била расположена да га слави, међутим, испред врата ју је сачекао један поклон, тајанствени поклон од тајанственог пошиљаоца. Та прикривена туга за татом, стално је присутна, Маја неће инсистирати на томе, али ће се осећати усамљеном и ускраћеном због очевог коначног одласка, о чему није имала ни са ким ни да прича, а реч је о смрти као дефинитивном завршетку.
И оно што је најзанимљивије, на крају романа Градимир Стојковић прави обрт, док очекујемо да сазнамо ко је Дарк Мастер, он се појављује код Маје, и прича се разрешава.
Са овим романом Градимир Стојковић је направио нови искорак, поново је напустио Хајдука, сада већ култне личности дечије књижевности, и показао да уме, вешто, да сагради другачији роман. Маја у облацима је одједном постала нови лик дечије литературе, радо читана, брзо је освојила младе читатељке које су у њој виделе симпатичну тинејџерку.
Радмила Гикић Петровић
Нема коментара:
Постави коментар