На Змајевим
дечјим играма у Новом Саду ове године позвала нас деца и њихове наставнице да се сликамо испред
Чика Јовиног споменика. Сликали се ми. Опраштамо се од њих, полазим, кад ће ти
један мени:
- А, је
си ово ти?
- Које? -
осврнем се, а он показује на споменик.
- Нисам -
насмејем се. - И не би било добро да јесам...
- Много
личиш на овога - рече ми малац, окрете се и оде за осталима.
Видим,
смеје се и Дале. Пита:
- А што
не би било добро да јеси?
- Не би
било добро ни за чика Јову, нити за мене. Ја бих био мртав да сам он, а он не
би био ни делић онога што јесте, да је ја...
