Писмо младом читаоцу
Драги Читаоче Који У Рукама Држиш Баш Ову Књигу, А Не Тостер Или Фотографију Расејаног Пилета, И Који Си Спреман Да Наглавачке Упаднеш У Један Наглавачке Роман, А И Ако Ниси Спреман Већ Је Касно – Ово Је Заувек Твоја Књига,
Дакле, ево га. Писмо за тебе. Ако га целог прочиташ, онда то значи да је намењено теби. Намењено је теби и ако га прескочиш. Важно је ипак да се дочепаш романа Градимира Стојковића.
Све остало је само остало.
* * *
Драги читаоче који у рукама држиш баш ову књигу (а не парче француског сира или тужну мачку), рећи ћу ти нешто о Градимиру Стојковићу, једном од најомиљенијих српских писаца за младе.
Рођен је 3. марта 1947. године у банатском селу Мраморак. Био је наставник и медијатекар у основној школи, а сада ради у Библиотеци града Београда.
А чак и врапци на грани знају да су библиотеке најлепша места на свету. Разуме се, ово се односи само на врапце који воле књиге.
* * *
Драги читаоче који у рукама држиш баш ову књигу (а не цуцлу или две порције помфрита), ти си вероватно прочитао многе књиге које је написао Градимир Стојковић.
На пример: Рат Новаков и мир.
Или: Хајдук у Београду (серијал од девет романа).
Или: Копао сам дубок зденац.
Или: Маја у облацима.
Или: (Не)успела шала – кобајаги приручник за израду писмених задатака.
Или: Све моје глупости.
Све моје глупости? Хеј, па о тој књизи управо разговарамо! Невероватно, тотално невероватно!
(О цуцлама и тужним мачкама говорићемо, ипак, у неком другом писму).
***
Драги читаоче, ево о чему се ради.
Прво, ово писмо се врти око романа Све моје глупости. Друго, роман Све моје глупости се врти око Богданке Петровић, чудне тринаестогодишње девојчице. Треће, Богданка Петровић се врти у својој глави као рингишпил. И да знаш, толико вртоглавице нећеш пронаћи у другим књигама.
Па, изволи. Упознај Богданку.
* * *
Драги читаоче који у рукама држиш баш ову књигу (а не теглу са краставцима или дедине бркове), мораш да знаш да је Богданка Петровић (коју зову Боца, а некад и Штеле) једна изузетна девојчица. Необична је готово онолико колико и њени читаоци.
Само, док читаоци измишљају сами себе, Богданку је измислио Градимир Стојковић. Толико је добро измислио, да сам уверен да је успела да кидне из књиге, и постане стварнија од саме себе.
Зар нисам рекао да је мајстор за вртоглавицу?
* * *
Стварно, ко је Богданка?
Укратко: она има маму, тату и старију сестру Злату (коју зову Беба и студира електротехнику). Уме да мења брзине паркираног аутомобила, жели да постане филмски режисер, и мало-мало па се пуно-пуно заљуби. Чудно се облачи, понаша се као мушко, и пажљив је слушалац татиних прича из детињства.
И, наравно, расте. А то никад није једноставна ствар.
* * *
Драги читаоче који у рукама држиш баш ову књигу (а не бесну глисту или чарапе из 18. века), изазивам те да сам урониш у роман Све моје глупости, у чудесан свет Богданке Петровић. А ја ћу лепо да заћутим о томе. Као што је речено на почетку, ово је сада заувек твоја књига. Прочитај је, протреси, смажи, попиј, прогутај, присвој и заволи је из све снаге. Па све то опет понови.
А затим и ти неком напиши писмо о овом роману.
* * *
Још нешто, драги читаоче.
Да ли си знао да је Градимир Стојковић један од наших најнаграђиванијих писаца за децу и младе? Добио је награду Политикин забавник, Невен, Вуково перо, Доситејево перо (чак 5 пута!), Раде Обреновић, Златни кључић Смедеревске песничке јесени, и многе, мноооге друге.
Ето. Немој после да кажеш да ниси имао појма са чијом књигом си се ухватио у коштац.
* * *
А сад, драги читаоче који у рукама држиш баш ову књигу (а не харфу или глобус), дошло је време за много узбудљивије ствари него што је читање писма. Једна наглавачке књига чека свог наглавачке читаоца.
Довиђења, драги пријатељу – видимо се у Градином роману!
Поздравља те твој
Игор Коларов
(који у рукама држи баш ову књигу, а не слона или буренце пуно мора)
Нема коментара:
Постави коментар