Podivqale reke i bujice lude
u mojoj sobi, na svim zidovima,
pogledom lewim po hartiji blude -
ili po snovima, ili po snovima...
Blede senke ruku strasne `ene
s leve strane sveta, gde sam jo{ zanesen,
prodiru u mozak, u po~etak mene -
ili je to jesen, ili je to jesen...
I budim se vreo, oznojana ~ela.
Zbrisane su la`ne sene te{kih krila
i prazna je soba sivoga hotela -
jesen je to bila, jesen je to bila...
(1966.)
______________________
Miroslav Anti} mi je, s jeseni 1968. godine, „naredio” da napravim svoju prvu zbirku pesama, pa da mu je donesem. Re~eno - u~iweno. Skupio sam stotinak pesama i odneo Miki. On je pogledao tu zastra{uju}u gomilu hartije onako, odgore, pa pitao:
- [ta je ovo, Graco?
Uzgred, jedini me je on zvao „Graca”.
Objasnio sam mu da je to moja zbirka pesama. Vratio mi je, ne pogledav{i {ta je unutra:
- Sedi, mali, no}as i napravi od ovoga istinsku zbirku. Smawi, brate!
Nije mi bilo pravo, ali - kad Mika tako ka`e...
^itavu no} sam listao, premetao, odvajao i spajao, pa napokon sveo na nekih pedesetak pesama, te{kom mukom se odri~u}i onoga {to je po mom mi{qewu bilo jednako dobro, kao i ono {to sam ostavio. Sutradan sam to odneo Miki.
Sedeo je u nekada{woj pan~eva~koj kr~mi „Pivara”. Za wegovim stolom je bilo ~itavo dru{tvo pisaca i slikara. Gotovo sam tresnuo pred wega moj rukopis, a on je opet onako, odgore, pogledao i opet pitao:
- [ta je ovo, Graco?
- Izabrao sam pesme za kwigu!
Osmehnuo se, privukao mi stolicu za sto i po~eo da ~ita pesme. ^itao je i odvajao listove na dve strane. I pritom jo{ razgovarao s ostalima. Kad je zavr{io ~itawe i odvajawe, sredio je listove i kazao:
- Ovo ti je kwiga. Ono drugo zaboravi.
Izabrao je samo 33 pesme! Mr{tio sam se, mal~ice gun|ao, ali u sebi: Kako je on to tako! Pa sve su moje pesme dobre!
Ipak, Miki se nisam usudio da prigovorim. Onda mi je kazao: - Ispravio sam ti samo jednu pesmu. Ne mo`e{ da rimuje{ opusto{en i jesen.
Zaista, u pesmi je bio stih „s leve strane sveta gde sam opusto{en”, {to se rimovalo s re~ju „jesen”. On je napisao: „s leve strane sveta, gde sam jo{ zanesen”. I jo{ mi je kazao:
- Napisa}u ti recenziju. A kao honorar uzimam ti „levu stranu sveta”. To }e da bude moj naslov.
Napisao mi je recenziju, ovako: preko naslovne strane rukopisa, crvenom olovkom, ispisao je „Objaviti!" I potpisao.