Градимир Стојковић: ЈА КАО ТИ...
(у најави: ЕВРО-ЂУНТИ, Београд, 2011.)
Кратки роман Градимира Стојковића Ја као ти, добро одабраним, загонетним, тајанственим, насловом одмах привлачи пажњу и буди одувек поспану читалачку радозналост.
Aко је тај читалац дете по читању ће свакако закључити: ово је прича за мене и за моје другове. У случају да је одрастао рећи ће: ово је очигледно прича за децу и за родитеље. А ако је још и школски педагог или психолог свему реченом ће додати: ова прича је тачна слика наше школске и свеколике друштвене свакодневице. И гле чуда - сви су у праву!
Градимир Стојковић је избором теме, динамичном причом, пуном обрта и изненађења, а посебно говорним језиком данашње деце успео да, у привидно за живот мање битном, открије за живот најбитније. То могу само ретки и најбољи приповедачи.
При томе му нису стране велике приповедачке теме као што су: подељена породица, брачни неспоразуми, неостварени младалачки снови, прерано истрошена љубав и љубав која се тек рађа, школа која је све мање од онога што би требала да је, коцкарнице и игре на срећу које су ту да не би нигде биле и пријатељство без којега ништа није оно што мислимо да јесте, само су вешто и зналачки постављен оквир, рам унутар којега се рађа прича о одрастању. Њени главни јунаци су деца. Она из поглавља у поглавље, из реченице у реченицу расту и непрекидно откривају себе у великом свету. Али, нажалост, тај велики свет, занет самим собом, не открива њих. Болна и болно поновљива тачност наше стварности.
Градимир Стојковић се, у свему томе, не поставља као њен критичар, а још мање као строги судија. Напротив, он се задовољава тиме што је види очима детета. А то су, као што је свима одувек познато, једине очи од којих се ништа не може сакрити. И сада следи оно што је у овој причи најлепше. Писац те тачне, најтачније очи не задржава само за себе. Он их радосно и несебично дарује својим читаоцима. При томе је од мање важности да ли су они за све збуњујући близанци, било која друга деца, одрасли људи, директори, педагози или психолози.
И гледајући кроз те очи јасно се може видети да је живот оно што верујемо да јесте. Лепота која траје. У њој за свакога има довољно места.
Само га треба потражити.
Милоје Радовић
Нема коментара:
Постави коментар