субота, 8. октобар 2011.

МОЈ КАЛЕНДАР


JANUAR

Mama je rekla baki: Najdu`i mesec...
i jo{ ne{to, tiho, da deca ne ~uju.
Seki je dala }ebe, da se umota.
Jutros su nam isekli struju.

Baka je upalila kandilo pod ikonom,
da bi nas Sveti Jovan zgrejao.
Mama je kazala da je to sme{no,
ali se niko nije smejao.

Ja ne znam da li je januar najdu`i,
znam samo da je mnogo hladan.
I znam da }u i sutra, kao i danas,
da budem smrznut i gladan.


FEBRUAR

Sneg do kolena u parki}u,
kroz prozor sasvim dobro vidim.
Ne mogu napoqe, ni u {kolu ne mogu,
jer se istinski stidim.

Zovu me drugovi iz razreda
da iza|em, makar pred ku}u.
Pravim se bolestan, ne smem da priznam
da nemam za sneg zimsku obu}u.

Porasla mi noga, male mi ~izme,
seka ih nosi, za wu - divota.
Mama mi ka`e da obujem wene,
a mene je istinski sramota.


MART

Seka je bolesna. Sti`e prole}e.
Mart je moj mesec iz kalendara.
Bo`e, uzmi me - {apu}e baka.
A mama moli: Bo`e, daj para

Sutra je prvi dan prole}a.
Mama po sobi nervozno {parta:
Ovaj sneg nikako da se otopi,
zagudila Baba Marta!

Ro|en sam u martu, na dan prole}a...
{ta li me za poklon ~eka?
Ne mora ni{ta! Nek pro|e zima,
nek bude toplo, da ozdravi seka.

APRIL

Kako je lepo kad sunce sija
i mogu da tr~im po parku bos.
Ortak mi ka`e: Odvezala ti se pertla...
aprilili! Nije mu {tos!

Umrla ti baba - ka`e mi kom{ija.
Prvi je april... ba{ mu je {ala!
Ne razumem kako mator ~ovek
mo`e da bude takva budala!?

Uletim u stan. Mama pla~e.
I seka pla~e... zar nije {ala?
Umrla u podne - grli me mama.
Spasla se, Bogu hvala...


MAJ

Jutros opet nisam i{ao u {kolu.
Izgovor super: padala ki{a.
A popodne - prava katastrofa:
do{li kod mame razredni i di{a.

]utao sam dok su pri~ali s mamom,
a {ta sam drugo mogao da radim?!
Maj mesec, prole}e, sad }e leto,
na zimu ne mogu da se vadim.

Onda me je razredni zagrlio,
a di{a me je pomilovao po kosi.
Rekao je: Bi}e{ ti dobar, jelda?
Majka }e s tobom da se ponosi.

Posle mi je mama pokazala koverat:
Skupila deca, pomo} da nam pru`e...
Pamti}u ovaj dan u maju
dok sam `iv, a mo`da i du`e.


JUNI

Upr`ilo sunce, prava milina,
ka`u, najmawe trideset u hladu.
Za `ivot super. [to volim leto!
zadwi dan {kole - pravac na Adu.

E, kad bi svaki mesec bio ko juni...
U {koli sam re{io problem glavni:
Progledali mi kroz prste nastavnici,
samo sam pao na popravni.


JULI

Toplo odgore, toplo odole,
najlep{i mesec od svih meseci.
Sedim na {qunku, pquckam u vodu
i br~kam noge u mlakoj reci.

Ja bos, okolo svi drugi bosi,
kud god pogledam - svi se izuli.
Ovde sam istinski jednak sa svima.
[to nije cela godina - juli...


AVGUST

Popravni ti je za koji dan,
u~i{ li, sine? mama me gawa.
Ja la`em: U~im... a ko da u~i?
Avgust je mesec da se sawa!

Ne brini ka`em bi}e dobro.
Propusti}e me bez pitawa.
A ona ka`e: Ne sawaj, sine.
Avgust je mesec da se sawa.

Avgust je mesec da ni{ta ne radi{,
avgust je mesec da za skitawa 
i da te niko ni{ta ne pita.
Avgust je mesec da se sawa.

Pitali su me. Mudro sam }utao.
I oborili me, zbog }utawa.
Ma, nema veze... idem na Adu!
Avgust je mesec da se sawa.


SEPTEMBAR

Septembar. U dvori{tu na{e {kole
stotine |aka pred vratima.
Moj stari razred na terenu,
ja usamqen, ponavqa~, sa klincima.

Septembar. Zvono za ulazak zvoni.
Gu`va. Ja stojim sâm do bola.
Ustvari, volim i ja {kolu,
samo {to mene ne voli {kola.

Septembar opet... kad pro|e leto!
Seki je prvi dan u {koli,
pa s mamom `uri, a meni - muka...
ma, neka ide ko {kolu voli!


OKTOBAR

Danas je mama zaplakala:
Bo`e, bar da je baka `iva...
Plakala je dugo, }utala jo{ du`e.
A seka pitala: Jesam ja kriva?

Kriv sam ja bio. Jutros, u {koli,
nastavnik iz fizike pitao toplotu.
Prozvao mene, a ja sve znao
i dobio prvu peticu u `ivotu.

Oktobar je doneo ki{u i vetar,
pa opet, ko uvek, ~izme sawam.
I kako ne bih stru~wak bio
kad ~itav `ivot  toplotu gawam!

NOVEMBAR

Ve} je novembar do pola stigao
a sunce sija, ko avgust da je.
Ne vaqa ovo - brine se mama.
Ja molim Boga: samo nek traje!

Meni ne smeta da svaki mesec
godine cele leto bude.
Mo`da bi jedan kalendar takav
promenio ~ak i qude.

Kako bi samo svet takav bio,
sre}an kao na onoj slici
iz uxbenika za geografiju,
gde crnci  `ive u Africi.

Traje novembar, a kao da je
avgust il juli. A mama sluti:
Bi}e nam zima surova, te{ka...
Ne baksuziraj, mama, }uti!

(02. januar 2003.)

субота, 1. октобар 2011.

ПОДСЕЋАЊЕ III

...Можда је ово прави тренутак да се заједно подсетимо на оно што смо волели као мали, као нешто мало већи, као шипарци и шипарице - на оно што смо рецитовали не због тога што су нас на то нагонили наставници и родитељи, но због управо супротног повода: то смо сами откривали, па заволели, иако је то, понекад, бивало прећуткивано, па и забрањивано. 

Nirvana

[umne no}i ko javori siwi
Tamom grobnom le`e mi na dlanu.
Bolestan sam mnogo, mnogo:
Jedinu zvezdu u ovoj pustiwi
Vidim svoju ranu.

Pritisla me stidna `alost
Ko olovna plo~a
Nigde jedan vedar dan.
Slomila me tu`na malaksalost
Na qubav, `ivot i san.

Da mi je samo u rodni kraj da odem {to pre
I umrem tamo
Zaboravqaju}i sve.

Pa kad me put grobqa ponesu volujska kola
Kao nekad u mladosti
Nada mnom da zapla~u od istinskog bola
Bele breze tu`ne od starosti.

To su zadwi snovi u no}ima {umnim
ko javori siwi
Otvoreni kao rane
Koje u ovoj pustiwi
Gnojem kapqu na protekle dane. 

Rade Drainac