субота, 8. април 2017.

ODGOVOR STUDENTU IVANU


Sram te bilo, derle nevaspitano!
Kome ti to držiš vakelu? Reče na početku: "Pita me otac šta je svrha ovih protesta...Mali, ne razmišljaš, no poziraš! Otac ti ubija očeve, a?  Da te citiram:  "Ne želimo više da nas prebijate na ulici, uzimate materijal, da nam ubijate decu, očeve, novinare, rušite kuće, pretite izvršiteljima, držite na poslovima po 3 meseca, da nas iskorišćavate dok radimo na crno, da nas malteretirate, ucenjujete poslom, egzistencijom, porodicom, životom dok tužilaštvo, policija i Sudovi okreću glavu."
Dok si se sada naglo "opametio" neko je uporno i istrajno čuvao ono malo srca i duše za tebe i tebi slične nadobudne balavce, glup i pogrešno vaspitan i obrazovan, preživljavao, bio običan čovek. Neko je ostajao veran ovoj zemlji u kojoj je rođen, živeći za tebe, popišanko jedan, podižući te, omogućavajući tebi da imaš i to studentsko "samopouzdanje", tu poganu jezičinu kakvu imaju takve nedorasle,  nadobudne sveznalice...
Šta misliš, pametno naše dete, da su matorci svi budale, mlakonje, glupa masa? Hoćeš revoluciju? U revoluciji se, mazo mamina i tatina, gine. Jesi li spreman da pogineš? Ne plašim te. Samo pitam.
Vitlaš po ulici. Promenićeš svet.
Jača stvar je to što si "na ulici"! Znaš li, pametni i hrabri dečko, da je bilo još nekakvih, mladih i hrabrih, koji su "bili na ulici" u onim vunenim vremenima? Tvoj deda, možda? Veliš da penzioneri treba se stide što vas izdržavaju? A od čega bi, pametno naše, živeo? Sad ti je to palo na pamet? A do sada?
Imaš muda? A čemu ti služe (ako već želiš da ti tim jezikom zborim)? Da se boriš? Šta to ti, jadničak, "braniš na ulici"?  Stani. Izdvoj se iz hrabre mase. Probaj to. A onda se ponovo javi. U masi si hrabar. Imaš muda. A kad si sam?
Objasni za šta se to boriš? Ne tim velikim, jakim i bombastim rečima. Objasni sebi, najpre kako ćeš to da se izboriš, potom, ako se izboriš, šta ćeš time da dobiješ i napokon kad to dobiješ šta ćeš s tom da činiš? Da mahneš čarobnim štapićem i preurediš sve okolo: svi će da budu zaposleni, svi će da ostanu u srećnoj i uspešnoj zemlji, sve će da bude kao san, pesma, idila...
Sram tebe bilo, nevaspitani, nedorasli razmaženko!
Ne umeš ni kljun da obrišeš, a ovamo si hrabar i jak! I ne želiš da te manipulišu oni gadovi s televizije, nepismeni tzv političari, lažni doktori nauka i ostali polusvet. Sam si sebe dovoljno izmanipulisao, a da ne znaš ni kako i ni zašto... važno je da ONI to tebi ne rade! A rade...
Oduvek su postojali lažljivi, tašti, lukavi, smutljivci koji su, eto, živeli na račun ostatka uljuljkanog nepismenog i zaglupljenog naroda. A ti si otkrio rupu na saksiji, pa si postao svestan ove pošasti i izlaziš na ulicu, da oteraš te male, slinave i ostale takve neljude. Kako, kumim te, objasni!
Pun svet naš takvih. Batina je u njhovim rukama. Boriš li se da preuzmeš ti tu batinu?
A ja sam svojevremeno, dete pametno, u neverici gledao jednog Čedu koji je skakao kao preklani jarac, držao govore, bio vođa opet tamo nekoj studentariji, a počeo kao ti, da bi potom postao ono što je danas. Sram te bilo što ćeš i ti da postaneš Čeda jednog dana!
Nisam dužan ovo da ti kažem, nisam dužan tebi no sam dužan sebi: ovo ti je napisao jedan deda, nazovi penzioner, koji je u životu imao posla sa nebrojano klinaca, tinejdžera, mladih ljudi; koji ih je učio i podučavao da budu slobodni, pametni, kreativni,nezavisni, naravno i buntovni, ali borci, ne pričalice. To su, verovatno, očevi i majke takvima kao što si ti.
I, napokon, shvatio da je sve to uzalud činio.
A ti si to samo potvrdio svojim "pametnim i poučnim" pisanijem.
I kad si svom ocu, njegovoj generaciji i nama, dedama i babama, tako lepo, rečito i pametno objasnio zbog čega si na ulici, osećaš li se ponosno? Osećaš li se onako, kao da si uradio veliki i pozitivni posao? Očitao si im (nam) bukvicu.
I objasnio PROGRAM promena. Zar ne?
Pa, dete, srećno ti bilo.
Završiću tvojim rečima. Objasnio si njima sebe: "Nekome vlast, nekome čast! E, to je svrha...".

Нема коментара:

Постави коментар