ЗБОГ ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ

Ја се зовем Грујица, идем у други разред и последњи сам у врсти на физичком. Мени то не смета, али смета мом тати.

- Како то може? - пита ме. – Ја сам био увек први... увек! А ти?

Шта да му одговорим? Ћутим и чекам да га прође.

Како да порастем? Појма немам!

Онда ми се посрећи. Одем у библиотеку да узмем лектиру и на столу испред библиотекарке видим књигу на којој ОВОЛИКИМ словима пише: ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ!

Узмем је, прочитам и - ништа! Одмах сам се измерио: ни пола милиметра нисам порастао!

Вратим књигу и кажем библиотекарки:

- Ова књига лаже.

- Моооолим?

- Прочитао сам је и нисам порастао.

- А то! - насмејала се. - Па не можеш од једне књиге, од једног читања да порастеш!

- А то! - прихватим и ја. - Значи морам још да читам ту књигу?

- Не ту. Друге књиге. Много књига, различитих.

- Паааа... добро... кад морам, дајте ми ви неку књигу.

И тако сам почео да читам сваки дан. Редовно. Разне књиге. Ни сам не знам колико сам књига прочитао. Пола године тако.

А и мерио сам се исто сваки дан. И опет - ништа. Ни милиметар!

И таман сам решио да прекинем све ово, кад ми се све разјаснило.

У школу нам је, прошлог месеца, дошао ни мање ни више но  Радуљица Брадуљица, главом и брадом. Дружио се с нама. Причао нам. Мало нам и показивао како се убацује тројка у кош, како се закуцава... било је супер. Онда нам је рекао да га питамо све што нас занима. Први сам дигао руку, па ме је и прозвао:

- Хајде ти, мали, из другог реда!

- Да ли ви читате пуно књига? - питао сам.

- Пуно не али волим да читам и читам кад год могу и имам времена. А зашто то питаш?

Објаснио сам му све. Како сам читао и читао и разочарао се, јер је лаж да се од читања расте.

Почешкао се по бради, мало размислио, осмехнуо се и рекао:

- Није лаж. Ниси добро протумачио: од читања памет расте.

- Паметан сам ја довољно - одговорио сам. - Али нисам довољно висок.

- Размисли. Ако си паметан како кажеш, од чега ћеш моћи да порастеш? На пример, бавиш ли се неким спортом?

- Не.

- Почни да се бавиш. И буди упоран, као што си упоран у читању. А читај и даље. Није лоше да ти памет и даље расте...

Уписао сам се за пливање. Одлазио сам редовно на базен и више но што је било по распореду. А читао сам и даље, али не баш пуно. Онако, како и кад ми легне.

А јуче ми је тренер рекао:

- Ти си баш упоран, момче. Само настави овако. Буди и даље упоран. Ојачао си али мораш још.

Синоћ сам се измерио: порастао сам за сантиметар и по! И то за месец дана!

Јутрос сам отишао у библиотеку и похвалио се библиотекарки:

- Порастао сам за сантиметар и по.

- Од читања? - питала је.

- Нееее... ЗБОГ читања.

- Како? - није разумела.

- Читао сам и читам, па сам постао паметнији. А како сам постао паметнији научио сам да ћу моћи да порастем ако будем упоран. Упорно тренирам пливање. Ето.

Сад чекам да неко напише нову књигу: ЗБОГ ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ. А ако нико то не учини, ја ћу једном да је напишем. Наравно, чим будем имао довољно времена.

Одох сад на тренинг.