Deco, ovo je knjiga.
Ona se sastoji od korica i
listova. Korice su knjigin omotač. Između prednje i zadnje korice nalaze
listovi, koji čine knjigu. Na listovima
su slova, slova čine reč, reči čine rečenicu - a rečenice čine ono što čitamo.
Kao na vašem monitoru.
Upotreba knjige je malo
složenija.
Prvi korak: uzeti knjigu u ruke.
Drugi korak: pročitati šta piše
obično na prednjoj korici. To je naslov knjige, a ne retko piše i ime onoga ko
je knjigu napisao.
Treći korak: otvoriti knjigu i
početi čitanje od prve strane.
Upozorenje: knjiga ima
listove/strane koje moraš da okrećeš kad ih pročitaš.
Četvrti korak: kad prekidaš
čitanje pamtiš gde si stao. Obično se pamti broj stranice, to je najlakše.
Napomena: knjiga ponekad ima i
ilustracije. Nemojte da vas to zbuni. To su slike koje nisu pokretne. Samo se
gledaju.
*
Pet razloga za nečitanje knjiga:
1. Ne mogu da povećam font bar na
14, nego moram da čitam ta uvek sitna slova.
2. Ne mogu samo da pritisnem
taster ili kliknem mišom, nego moram okrećem te dosadne strane.
3. Kako da pronađem gde sam stao,
kad nema bookmarks?
4. Moram da vucaram knjigu sa
sobom, pa mi ruke nisu slobodne za mobilni telefon.
5. Zašto da čitam knjigu kada
imam film koji mogu da gledam?
Pet razloga za čitanje knjiga:
Naredio mi je tata da tu knjigu
pročitam...
...i tako pet puta!
*
Dva značajna pitanja s odgovorima
vezana za knjigu:
Pitanje: Zbog čega treba voleti
knjigu?
Odgovor: Pojma nemam. Možda zbog
toga što nam matorci i nastavnici o tome stalno trune...
Pitanje: Kakva je korist od
čitanja knjiga?
Odgovor: Prelazna, pa čak i dobra
ocena u školi. Pohvala matoraca od kojih, posle, možeš da tražiš više love, pa
da kupiš novu igricu za komp.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиU knjižari sam se uhvatila knjige Džejn Ejr, dete koje je prolazilo pored mene sa majkom je reklo: "Auuu, to je baš debela knjiga".
ОдговориИзбришиU kući su mi dva školarca i od ovog septembra jedan predškolac...
ОдговориИзбришиPoslušam savete starijih i iskusnijih ljudi i poslužim im kao primer, čitajući sve što mi padne pod ruku, nebi li videli kako uživam u svakom novom saznanju. Pričam sa njima o tome koliko je knjiga koju trenutno čitam dobra i koliko mi je pomogla oko nekih nedoumica koje sam imala( naravno kada detaljno razgovaramo o knjizi, trudim se da to bude neka lakša literatura, da mogu da me razumeju deca). Zatim preporučim njima neku lepu knjižicu, relativno povezanu sa nekom situacijom u kojoj su se skoro našli, ili vezanu za neko njihovo trenutno interesovanje. Usput napomenem da će verovatno naći u knjizi više informacija o tome što ih interesuje, nego što bih ja mogla da im pružim.
Konačno uzimaju u ruke tu famoznu knjigu, otvore, pročitaju deo uvoda i okreću poslednju stranu da vide koliko knjiga ima strana...tajac... zabezeknuti pogled u mamu teroristu i nezaobilazno pitanje:"Jel ti znaš da ova knjiga ima 236 strana?"
Uz sav napor da objasnim da je bar 10 stranica prekriveno ilustracijama, zatim dosta praznog prostora na krajevima poglavlja,...dakle mnogo manje stranica za čitanje, a iskustvo, saznanje, proširenje vokabulara,...NEPROCENJIVO. Oni se slože sa svim tim, ali im od svega toga jedino ostane zacrtano u glavi da je pred njima zadatak težak 236 strana.
Pišem u množini, jer je potpuno ista situacija kod oboje.
Probamo sa tanjim knjižicama...ne ide.
Prepričam ukratko knjigu, nebi li ih zaintrigiralo šta se još dešavalo... ...(ne znam koju reč da upotrebim u ovom delu između tačaka :-/ )
Tako u nedogled...Po prirodi sam optimista, ali po ovom pitanju čini mi se da polako tonem u beznađe.