субота, 23. фебруар 2019.

CVRČAK I MRAVICA



 Živeo tako jednom jedan cvrčak...
Pa šta? Živeli su toliki cvrčci i pre njega, pa o njima niko nije pisao! E, ali ovaj cvrčak je bio  vrlo talentovan muzičar, štaviše kantautor. Čudna mi čuda! Pa, svaki cvrčak je manje-više kantautor. Svaki svira i peva sopstveno cvrčanje.
 Znaš šta, brate, zaćuti već jednom, nemoj više da mi kvariš priču! Kad kažem da je ovaj cvrčak bio nešto posebno, ja to mogu i da dokažem. A ako ti dokažem, hoćeš li onda ućutati?
Ovaj cvrčak je u šestom razredu osnovne škole komponovao note i napisao reči za školsku himnu, samo što mu je i note i reči prisvojio nastavnik muzičkog, a kad ga je mali cvrčak tužio razrednom i direktoru, svi su mu se smejali i umalo da nije bio izbačen iz škole...
 Aha, sećaš se te priče iz novina, a? Sećaš, sećaš...
 Ovaj cvrčak je na televizijskom realiti-šou Ja sam talentovan dospeo u samo finale, ali su mu tu namestili, pa je ispao iako je bio najbolji, o čemu su sve novine pisale.
Aha, sećaš se te nameštaljke? I je l ti sad sve jasnije? A sad zaćuti i pusti me da ispričam svoju priču!
 Ovaj cvrčak nije imao para za muzičku akademiju, pa je morao da se zaposli kao svirač i pevač u kafe-baru. Godinama je tu svirao i pevao, a kada je državno preduzeće koje je držalo kafe-bar propalo, pa ga je neki tamo privatnik otkupio za male pare, crvčak je dobio pedalu, jer novi gazda nije voleo takvu muziku. I još mu je savetovao:
 - Menjaj stil, tebra. Velika parada je zakon!
 Cvrčak nije želeo da menja stil, pa je otišao u Kneževsku ulicu da svira i peva.
 Naravno od sviranja i pevanja u Knezu nije se moglo živeti, nego više kao životariti. Ubrzo je cvrčak dobio pedalu i od gazdarice sobička u kom je stanovao, jer tri poslednja meseca nije mogao da joj plati kiriju.
 Tako je cvrčak ostao i bez posla, i bez krova nad glavom. Doduše bila je to blaga i lepa jesen, pa je mogao da se sklanja noću ispod mosta, po parkovima i na Kališu.
 Ali, te godine prvi sneg je pao u novembru.
 I tu cvrčku pukne film. Do ovde mu bude svega, pa se pokupi i ode kod mrava, u socijalno.
 Prime njega tamo neki ozbiljni, namršteni, mravčuge neke u odelima, belim košuljama, s kravatama, pa ga pitaju:
 - A šta si ti, druškane, radio do sada?
 - Svirao sam - veli on. - Svirao i pevao...
 Klimaju oni glavama, odmahuju rukama, pa mu kažu:
 - Svirao, veliš, i pevao, a? E, pa kad si do sad svirao i pevao, a ti od sad igraj!
 Pa ga i oni pedaliraju.
 Izađe cvrčak na ulicu, a ono opet sneg pada. Ne pada, nego zasipa sa svih strana. Strava i užas!
 Šta da radi jadan cvrčak? Ništa posebno. Da radi ono što je i to tad radio. Zasvira cvrčak, zasvira nešto svoje, posebno, nešto što je tih dana komponovao, zasvira i zapeva, vetru i mećavi u inat! U inat i onim uštogljenim, ispravno orijentisanim mravima. Prazna ulica, sklonili se svi pametni, greju se po svojim stanovima, u svojim kafićima, a cvrčak svira i peva, kao da mu je poslednje, kad mu put prepreči neka spodoba. Zaustavi ga i veli:
 - Kud si se ti zaputio? Ulazi ovamo, brzo, da se smrzneš!
 I uvuče ga u neku kapiju, pa kroz kapiju u hodnik, pa kroz hodnik na stepenište, pa stepeništem gore, pa opet kroz hodnik i pravo u - studio! Majke mi, studio! Pravi pravcati!
 Odmota ta spodoba šal sa lica, skine jaknu, kad ono - mravica! I to ne obična mravica, no mravica muzički producent. Smesti ta mravica našeg cvrčka u fotelju, naruči mu topli čaj, pa mu, reč po reč,  ispripoveda kako je ga slušala letos u Kneževskoj ulici, i kako ga je jednom krišom i snimila, i kako je odlučila da ga pronađe, ali je on nestao, pa ga je, eto, sam Bog poslao po ovom kijametu ulicom kojom ona ide na posao i tako...
 I tako je cvrčak  snimio prvi samostalni, autorski cede, koji je, uzgred budi rečno, propao, jer niko ne voli više pravu muziku.
 Molim? Zašto se smejuljiš? Misliš, propao cvrčak tek tako, a? Misliš da je naravoučnije ono poznato: niko ne sme da bude nemaran da mu to ne donese jad i nevolju?
 E, nije tako!
 Udala se mravica za ovog našeg posebnog cvrčka. Cvrčak i dalje komponuje, peva i svira, ono svoje, ono posebno, a mravica ga izdržava, normalno, jer ga voli.
 A voli i on nju, pa je ovo istinski srećan završetak.


3 коментара:

  1. Već sam pisala komentar vezan za hajduka mog mogu da kažem prijatelja,koga se svaki put setim sa puno ljubavi.Dragi Grado nemam drugaog načina da Vam se obratim i kažem svoj doživljaj Vaših knjiga o hajduku,tako da ću to sada uraditi.Prošle godine sam čitala hajduka na dunavu za letnji raspust,a prošle godine sam završila i osnovnu školu,i mogu da kažem da svoje drugare nisam volela toliko koliko sam volela hajduka i njegovu malu družinu,kao da sam i ja bila deo tog društva,sve te avanture,šale i zezanje su bili super.Što se tiče babe ona je definitivno ostavila najveći pečat ovoj knjizi.Sve u svemu ova knjiga

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da su takav utisak ostavile moje knjige. Žao mi je samo što tvoj komentar nije potpuno objavljem, pa ne znam ko si. Zatraži prijateljstvo na fejsbuku - drukčije ne znam kako bih ti odgovorio, ukoliko te to zanima...

      Избриши
    2. Поштовање Градимире!
      Могу ли добити неки ваш мејл како би вас контактирао !
      Хвала унапред !

      Избриши