POSLEDNJA SLIKA

Ove su pesme posvećene mom velikom prijatelju DRAGOJLU ZUVIĆU - ZULETU, koji je sasvim besmisleno poginuo kod Mirkovaca. Nastale su u prošlom veku...

Crteži su Zuletove ilustracije 

za prvo izdanje moje zbirke pesama 

U OVOM  ŠAŠAVOM ŽIVOTU.   

Zule je knjigu nosio u

džepu na grudima i pokatkad čitao 

vojnicima pesme iz nje.

Metak koji ga je usmrtio prošao je kroz knjigu.

 

NEDOUMICA

 

Još pola u zidu a pola iz zida

Da l u kam urasta ili se otkida?

Kao sivi sumrak il jutarnja magla

Da l je snoviđenje il misao nagla?

Sa prvim petlima pre no Sunce grane

Da l će iz crnila osmehnut da bane?

Il će u obrisu upamćena lika

Da traje ko svoja započeta slika...

VREME ZNAČI DOŠLO

 

Procveta ledeno cveće na oknima

Prvi sneg promiče primiče se zima

Sivo se dovlači izdaleka, tu je,

Vreme znači došlo da se odvojuje

Sasvim domaćinski, ko da vraća dug,

Mirno je stupio u poslednji krug

Iznad, mračno nebo crni jezik plazi:

Ovde se ulazi - ali ne izlazi

DUGA

 

Gleda kako tamo iznad same Rače

Jedan oblak-jagnje preko Sunca skače

I gleda kako sve do Kuršumlije

Plameno zrnevlje niz pašnjake lije

Gleda: iznad Ripnja u purpurnom sjaju

Nebom se ognjeni zmajevi vijaju

I gleda kako se baš iznad Sotina

Modro obrušava naslućena tmina

Onda, sasvim srećan, pred san sklopi oči

I sve boje neba u dugu pretoči

ZRNO

 

Na ovome svetu u ljudskome veku

Svako zrno nosi poruku čoveku

Ono taštom hrana i taštini verno

O gospodskom vratu maleno, biserno

Ono što u klasu klasalo iz blata

Hleb naš nam nasušni od suvoga zlata

I ono, u klipu, zna sudbinu svoju

Da gladnima zlato zamesi u proju

I ono suđeno, zlokobno i crno,

Čoveku u srcu poslednje je zrno

POSLEDNJA SLIKA

 

Ramom omeđeno najpre sve je belo

Ko krilo goluba iz sna izletelo

Sasvim bojažljivo javi se koprena

Da l se čovek rađa il njegova sena

Ili to kroz okno sivoga prozora

Uvire rumena, osmehnuta zora

Onda sve zacrni prevremena tama

I ostane samo crnilo, bez rama