На Змајевим
дечјим играма у Новом Саду ове године позвала нас деца и њихове наставнице да се сликамо испред
Чика Јовиног споменика. Сликали се ми. Опраштамо се од њих, полазим, кад ће ти
један мени:
   - А, је
си ово ти? 
   - Које? -
осврнем се, а он показује на споменик. 
   - Нисам -
насмејем се. - И не би било добро да јесам...
   - Много
личиш на овога - рече ми малац, окрете се и оде за осталима. 
   Видим,
смеје се и Дале. Пита:
   - А што
не би било добро да јеси? 
   - Не би
било добро ни за чика Јову, нити за мене. Ја бих био мртав да сам он, а он не
би био ни делић онога што јесте, да је ја...

 
Lep tekst. Autor www.hilandar.info i www.svetazemlja.info
ОдговориИзбриши