POKLON

 - Ho-ho, deco, jeste li bili dobri? - pitao je Deda Mraz, ~im je stao ispred jelke. Svi su uglas povikali:

 - Jeeeeeeeeesmo!

 A ja sam prvo pogledala tatu. Tata se osmehnuo i klimnuo glavom. Onda sam pogledala mamu. Mama se nije osmehnula, ali je klimnula  glavom. E, onda sam i ja viknula:

 - Da! Da! Da!

 I svi su se nasmejali,  ~ak i Deda Mraz.

 - Ti devoj~ice - prstom me je pozvao. - Hajde, do|i kod mene.

 [ta sam mogla? Provukla sam se izme|u stolica u prvom redu i stala ispred Deda Mraza. Pomilovao me je po kosi, {to nisam volela, pa me {tipnuo za obraz, {to jo{ vi{e nisam volela.

 - Ti si triput dobra - rekao je. -  A kad je neko triput dobar, taj je zaslu`io da prvi dobije poklon-paketi}. Kako se ti zove{?

 - A da li si ti pravi Deda Mraz? - pitala sam ga.

 - Naravno! Za{to me to pita{?

 - Zato {to je pro{li Deda Mraz bio kobajagi. Imao je bradu i brkove od vate.

 - Aha! E, probaj. Povuci me za bradu.

 Nagao se i ja sam ga izistinski povukla za bradu. Brada je bila prava, a i Deda Mraz.

 - A kako ne zna{ kako se ja zovem kad si pravi? - pitala sam.

 - Tako. Ja sam star i zaboravan. Zato imam spisak va{ih imena. Ti mi ka`e{ kako se zove{, ja prona|em tvoje ime i dam ti li~no tvoj poklon-paketi}. 

 Izvadio je iz xepa list hartije. Kazala sam mu kako se zovem, prona{ao me je u spisku, malo preturao po xaku, pa izvadio paketi} za mene i dao mi ga. 

 - Hvala, Deda Mraze - zahvalila sam se fino i kulturno, jer sam se setila da mi je mama kazala da budem fina i kulturna.

 Vratila sam se na mesto izme|u mame i tate, a Deda Mraz je onda ~itao imena sa spiska i sva su deca dobila svoje poklon-paketi}e. Posle je Deda Mraz oti{ao, a nama su dali soki}e i kola~i}e, i pu{tali nam muziku da pevamo i igramo.  

 - A gde je Deda Mraz? - pitala sam tatu.

 - Verovatno je oti{ao daqe, da podeli poklon-paketi}e i drugoj deci.

 Malo sam mislila, mislila, pa sam pitala:

 - A je l’ ima samo jedan Deda Mraz?

 Tata se nasmejao:

 - Samo jedan!

 - Au! Pa kako samo jedan Deda Mraz uspe da svakom detetu da poklon-paketi}?!

 Tata se malo kao zbunio, malo kao po~e{kao iza uveta, pa po{teno priznao:

 -E, to ne znam!

 - Pa, dobro - ute{ila sam ga. - Ne mora{ ti ba{ sve da zna{.

 Onda sam opet mislila, mislila i pitala:

 - Tata, a da li i Deda Mraz dobije poklon-paketi}?

 I tata je onda mislio, mislio, pa mi je odgovorio:

 - Mislim da ne. Deda Mraz je odrastao ~ovek, a odrasli ne dobijaju poklon-paketi}e.

 A ja sam smislila kako bi bilo ba{ lepo kad bi neko Deda Mrazu dao poklon-paketi}! I smislila sam da... i taman sam smislila da, kad sam videla Deda Mraza kako izlazi u hol.

 - Tata, idem malo u hol - javila sam se, jer mi je tata rekao da moram uvek da mu se javim gde sam.

 U holu sam videla Deda Mraza. Sedeo je na foteqi, u uglu. Sam. Pri{la sam i kazala:

 - Deda Mraze, da te pitam jedno pitawe?

 - Pitaj.

 - Da li su i tebi nekada dali poklon-paketi}?

 Deda Mraz me je pogledao onako, preko nao~ara:

 - Ti si ona triput dobra devoj~ica?

 - Aha!

 - E, mogao sam da pretpostavim da si koliko dobra, toliko i radoznala. Ba{ tako izgleda{. Da ti odgovorim: Deda Mraz deli poklone i wemu niko ne daje poklon.

 - Au! Pa ti si onda jedan tu`an i nesre}an Deda Mraz!

 Deda Mraz se nasmejao, ali to nije bio ba{ neki pravi smeh, nego vi{e kao na silu. Pru`io je ruku da me pomiluje po kosi i nije me pomilovao. Spustio je ruku u krilo:

 - Ti sigurno ne voli{ da te miluju po kosi...

 - Aha. I ne volim da me {tipkaju za obraz.

 - Aha - odgovorio je Deda Mraz. - Razumem. Ni ja nisam voleo to kad sam bio mali.

 Malo je }utao. ]utala sam malo i ja.

 - Izvini {to sam te {tipnuo kad sam ti dao paketi} - rekao je posle, kad vi{e nismo }utali. - Zna{, ja to onako, iz navike.

 - Nema veze, Deda Mraze. I ja sam navikla da mi to rade.

 Opet smo malo }utali. Onda sam odlu~ila, pa {ta bude:

 - Deda Mraze, tebi niko ne}e da pokloni paketi}. Uzmi, molim te, ovaj moj. Ja sam dobila ve} jedan u maminoj firmi, i jedan jo{ od babe i dede. I jo{ }e jedan ujka da mi donese.  

 Pogledao me je, pogledao, pa oborio glavu, pa podigao glavu, pa me opet pogledao:

 - Ne mogu. To je samo tvoj paketi} i nije u redu da mi ga da{.

 Onda sam i ja oborila glavu. I bilo mi je ba{ `alosno.

 - Deda Mraze! - setila sam se. - Da}u ti poklon koji moj tata najvi{e voli da dobije od mene.

 Propela sam se na prste i poqubila Deda Mraza u obraz, iznad brade, izme|u nosa i nao~ara.

 - Majo! - ~ula sam tatin glas. - Gde si?

 - Tata me zove - rekla sam Deda Mrazu. - Moram da idem.

 A Deda Mraz je skinuo nao~are i prstima protrqao o~i:

 - Pa, idi. I hvala za najlep{i poklon u mom `ivotu.