САН

Podivqale reke i bujice lude

u mojoj sobi, na svim zidovima,

pogledom lewim po hartiji blude -

ili po snovima, ili po snovima...

Blede senke ruku strasne `ene

s leve strane sveta, gde sam jo{ zanesen,

prodiru u mozak, u po~etak mene -

ili je to jesen, ili je to jesen...

I budim se vreo, oznojana ~ela.

Zbrisane su la`ne sene te{kih krila

i prazna je soba sivoga hotela -

jesen je to bila, jesen je to bila...

(1966.)

 ______________________

Miroslav Anti} mi je, s jeseni 1968. godine, „naredio” da napravim svoju prvu zbirku pesama, pa da mu je donesem. Re~eno - u~iweno. Skupio sam stotinak pesama i odneo Miki.  On je pogledao tu zastra{uju}u gomilu hartije onako, odgore, pa pitao:

 - [ta je ovo, Graco?

 Uzgred, jedini me je on zvao „Graca”.

 Objasnio sam mu da je to moja zbirka pesama. Vratio mi je, ne pogledav{i {ta je unutra:

 - Sedi, mali, no}as i napravi od ovoga istinsku zbirku. Smawi, brate!

 Nije mi bilo pravo, ali - kad Mika tako ka`e...

^itavu no} sam listao, premetao, odvajao i spajao, pa napokon sveo na nekih pedesetak pesama, te{kom mukom se odri~u}i onoga {to je po mom mi{qewu bilo jednako dobro, kao i ono {to sam ostavio. Sutradan sam to odneo Miki.

 Sedeo je u nekada{woj pan~eva~koj kr~mi „Pivara”. Za wegovim stolom je bilo ~itavo dru{tvo pisaca i slikara. Gotovo sam tresnuo pred wega moj rukopis, a on je opet onako, odgore, pogledao i opet pitao:

 - [ta je ovo, Graco?

 - Izabrao sam pesme za kwigu!

 Osmehnuo se, privukao mi stolicu za sto i po~eo da ~ita pesme. ^itao je i odvajao listove na dve strane. I pritom jo{ razgovarao s ostalima. Kad je zavr{io ~itawe i odvajawe, sredio je listove i kazao:

- Ovo ti je kwiga. Ono drugo zaboravi.

Izabrao je samo 33 pesme! Mr{tio sam se, mal~ice gun|ao, ali u sebi: Kako je on to tako! Pa sve su moje pesme dobre!

Ipak, Miki se nisam usudio da prigovorim. Onda mi je kazao:

 - Ispravio sam ti samo jednu pesmu. Ne mo`e{ da rimuje{ opusto{en i jesen.

 Zaista, u pesmi je bio stih „s leve strane sveta gde sam opusto{en”, {to se rimovalo s re~ju „jesen”. On je napisao: „s leve strane sveta, gde sam jo{ zanesen”.  I jo{ mi je kazao:

 - Napisa}u ti recenziju. A kao honorar uzimam ti „levu stranu sveta”. To }e da bude moj naslov.

 Napisao mi je recenziju, ovako: preko naslovne strane rukopisa, crvenom olovkom, ispisao je „Objaviti!" I potpisao.