среда, 18. јануар 2012.

ЧЕСТИТКА



 Ustao sam jo{ pre pola sata. Ta~no tako, jer je mala kazaqka na zidnom satu bila ovako: na 6, a velika ovako: na 12, {to zna~i da je bilo ta~no {est sati. A sada je ovako: mala kazaqka je izme|u 6 i 7, a velika ba{ na 6, zna~i da je sada pola sedam.
 Bio sam pola sata miran. Ne~ujan. Samo {to sam jednom mogao da oborim stolicu, ali nisam. Popeo sam se na wu, da provirim kroz prozor i kada sam odmaknuo zavesu, e tada sam magao da padnem: kroz odmaknutu zavesu video sam sneg! Toliko sam se iznenadio, da sam pomerio stolicu, pa sam mogao da padnem sa stolice, ali nisam.
 Onda sam gledao sneg. Pola sata. I u`ivao, Molim? U`ivao gledaju}i sneg?! Koje{ta...
 Ne, nije koje{ta. Nisam ja u`ivao samo gledaju}i sneg; u`ivao sam  smi{qaju}i {ta }u sve da radim na snegu. Na primer: da gazim do kolena. Pa onda: da pravim svoju sliku u snegu, a to zna~i da legnem na le|a i ra{irim noge i ruke i kad ustanem ono {to ostane na snegu, to je moja slika. Pa onda: da se sankam sam i s Jecom, kad Jeca iza|e. Pa onda... a, {ta sad ka`ete? Je l da nije koje{ta?
 Onda je zvonio sat. Bude se mama i tata. Vreme je da se spremaju za posao, ali im se nekako ne ustaje iz posteqe. Me{koqe se, zavla~e noseve pod }ebad, zevaju.
 A ja ih posmatram. Ba{ su sme{ni!
 Kad je sat zvonio i kad su mama i tata budili, si{ao sam sa stolice. Vratio sam stolicu pod sto, uredno. Strpqivo sam ~ekao da se mama i tata ba{-ba{ razbude. A oni se nikako nisu budili, pa sam  usko~io u postequ, zavukao se pod pokriva~ izme|u mame i tate, poqubio najpre mamu, onda tatu i rekao:
 - ^estitam!
 - [ta nam ~estita{, sine? - pitali su me mama i tata.
 - ^estitam prvi sneg!
 I onda su se mama i tata ba{-ba{ razbudili.


понедељак, 16. јануар 2012.

Обавезна тема за основце:

SVETOSAVSKA PAROLA

Od samog ministra
dobio zadatak
direktor jedne osnovne {kole
da |aci napi{u zbog ~ega
Svetoga Savu vole.

Smi{qali nastavnici,
domar i tetkice,
mame, tate, dede i bake.
I u~iteqi su ~ak zaposlili
svoje |ake-prvake.

A izjutra je na zidu osvanuo
grafit  |a~ke parole:
SVETI SAVA JE PRVA LIGA
JER ONDA NEMA [KOLE!

уторак, 10. јануар 2012.

Pozdrav MOMČILU!


MOJ PRVI KORAK


РАСЛО ДЕТЕ, ЗБУНИЛО СЕ, СКИТА КОЈЕКУДЕ;
КАЖИТЕ МУ - КОЈИМ ПУТЕМ ДА СТИГНЕ У ЉУДЕ !?!
Мошо Одаловић
Dr`e me na kreveti}u,
u ~emu je su{tina?
Ka`u mi da sam mali
da ne znam {ta je visina.

Puzawa mi je dosta!
Ypravo sam re{io,
ustao i zakora~io -
i u ~emu sam pogre{io?

Nisam mogao da znam
{ta je iznad a {ta ispod,
pa je moj prvi korak ispao
moj prvi pad na pod.

Ni sada mi nije jasno
{to uvek guza strada!
Kad ~ovek odlu~i da hoda
za{to mora da pada?

петак, 06. јануар 2012.

Badnje veče


Za{to se prostire slama na badwe ve~e

 

Kada u blizini
Davidova grada,
no}u, me| pastire
i wihova stada,

an|eo Gospodwi
stade i zasija
i slava Gospodwa
sve ih obasija,

i re~e an|eo: Gle,
Gospod sa nama
javqam, ne bojte se,
vest radosnu vama.

Narodu svem, velim,
podaren je spas,
Sin Gospodwi Hristos
rodio se danas.

I eto vam znaka:
le`i u jaslama
to Gospodwe dete,
prostirka mu slama.

U Vitlejem pastiri
odo{e po tami
i vide{e dete,
usnulo, na slami.

Od tad za ro|endan
Isusu Gospodu
prostire se slama
po ku}nome podu.

Da slavimo Bo`ju
slavu na visini,
mir me|u qudima
koji Hrist u~ini.

Gle, u Vitlejemu
radost se dogodi:
Hristos se rodi -
vaistinu se rodi.