Gradimira Stojkovića već duže od jedne decenije bije glas da je „najpoderaniji pisac”. I, zbilja, njegove knjige u bibliotekama su lako prepoznatljive, ako da nikada nisu bile nove, uvek isto iskrzane, savijene, izlomljene, a kad otvorite knjigu, ispadne po koji list, kao da ste zatresli jesenje stablo. Njegove knjige ne pate od usamljenosti, jedni ih vraćaju, drugi ih odmah odnose, one, u stvari, ne stanuju u biblioteci. A onaj koji ih vrati, obično pita, kao dete kome su se usladili kolači, ima li još. A Gradimir Stojković je blagodarna duša, zna on dobro šta deca i mladi vole, pa sedne i napiše novu knjigu. Svejedno da li je to roman, zbirka pesama ili priča. Svuda je on jedan Gradimir Stojković, jasan, čitak i pitak, zanimljiv, uzbudljiv, pisac koji zna da nema priče bez priče, koji ume kao niko da nas zagolica, pomazi, zasmeje, ali i uozbilji, začudi, da vas natera i da pocrvenite, on, jednostavno, ne voli one što dave, dosađuju i gnjave, na strani je dečjih sloboda i uvek „glasa za ljubav”.
Kao i romanom „Kopao sam dubok zdenac” i ovom knjigom Gradimir Stojković se vraća u prošlo vreme, uspevajući da ga svojom zanimljivošću, bogatstvom raznovrsnih motiva, lepršavim dijalozima, pripovedačkim umećem, svojevrsnim samo njemu, dočara i približi savremenom mladom čitaocu, znatiželjniku. Ova knjiga jeste namenjena u prvom redu vama, devojčicama i dečacima, tinejdžerima, ali i onim malo starijim, ili nešto više starijim, jer vam ove priče pričaju, možda, baš oni.
Upoznaćete u ovoj knjizi nove Stojkovićeve „hajduke”, Zlatomira, Pitera, Vaska, Totoa, Lajoša, Maksa... šiparice i balavice, ćurke i guske, frajere, jedno detinjstvo, mladost, koja je imala slične ili iste lepote i probleme, bila iste bitke, ljubavne i druge, na malo drukčiji ili isti način kao i vi danas.
Iako izdvojene kao celine, svaka za sebe, ove priče su, ipak, među sobom povezane i toliko bliske da se čitaju u jednom dahu.
Ova knjiga je vaša. Krenite u vremeplov za Gradimirom Stojkovićem.
Dragomir Ćulafić
Добри учитељ Града
ОдговориИзбриши