субота, 01. октобар 2011.

ПОДСЕЋАЊЕ III

...Можда је ово прави тренутак да се заједно подсетимо на оно што смо волели као мали, као нешто мало већи, као шипарци и шипарице - на оно што смо рецитовали не због тога што су нас на то нагонили наставници и родитељи, но због управо супротног повода: то смо сами откривали, па заволели, иако је то, понекад, бивало прећуткивано, па и забрањивано. 

Nirvana

[umne no}i ko javori siwi
Tamom grobnom le`e mi na dlanu.
Bolestan sam mnogo, mnogo:
Jedinu zvezdu u ovoj pustiwi
Vidim svoju ranu.

Pritisla me stidna `alost
Ko olovna plo~a
Nigde jedan vedar dan.
Slomila me tu`na malaksalost
Na qubav, `ivot i san.

Da mi je samo u rodni kraj da odem {to pre
I umrem tamo
Zaboravqaju}i sve.

Pa kad me put grobqa ponesu volujska kola
Kao nekad u mladosti
Nada mnom da zapla~u od istinskog bola
Bele breze tu`ne od starosti.

To su zadwi snovi u no}ima {umnim
ko javori siwi
Otvoreni kao rane
Koje u ovoj pustiwi
Gnojem kapqu na protekle dane. 

Rade Drainac

Нема коментара:

Постави коментар