БОРХЕС И ПОНОС

Неки се поносе књигама које су написали, а ја се поносим књигама које сам прочитао.

(Хорхе Луис Борхес)

Прочитах ово и замислих се, врло дубоко, врло озбиљно. Ако је то заиста рекао Брохес, онда је или подилазио некоме/нечему или је једноставно одлепио...

Поносити се књигама које је прочитао?

Због чега?

На пример, прочитао је толико и толико књига, па ушао у Гинисову књигу рекорда. И сад се поноси тиме. Оправдано. Разумљиво.

Или, на пример, прочитао КАПИТАЛ, као да је роман, а није морао, па се поноси тиме, јер није једноставно учинити то. Разумео и запамтио све. Истински. За понос, наравно. Разумљиво.

Или, на пример, прочитао све своје књиге, па се поноси у своје име.  Собом, наравно. Има и рашта. Разумљиво.

Али онај први део његове максиме како протумачити?

НЕКИ, вели. Већ то звучи подцењивачки: неки тамо су нешто написали па се, бива, тиме поносе?

КЊИГАМА се, вели, поносе. Свашта! Он је, Борхес, написао толико и толико књига, па се тиме не поноси! А неки тамо се поносе својим неким тамо књигама!

Напокон, ко сам па ја да анализирам, па још и тумачим то што је велики Борхес изјавио?

Ја се, углавном, поносим књигама које сам написао. Моје су. Свидело се то Борхесу или не. У осталом, тај Борхес дакако није познавао овог мене, па могу да замислим како се ово његово и не односи на мене.

Не могу да се поносим књигама које сам прочитао. А прочитао сам их ни броја им не знам. Читам од непуне пете године живота, па ко да изброји прочитане књиге. Тиме бих, ето, и могао да се поносим, али не - па то је нормални део мог живота. Уобичајени. Количини књига прочитаних како могу да  се дивим? Могу прочитане књиге да волим. Могу да их читам више пута. Могу и да упамтим то што сам читао и прочитао. Али да се поносим... не умем.

Књига је, за мене, насушна потреба. Задовољсрво читања. Потреба сазнавања. Учење. Много тога још бива књига, али да се поносим књигама које сам ПРОЧИТАО, звучи бесмислено.

Књига је, за мене, насушна потреба. Задовољство читања. Потреба сазнавања. Учење. Много тога још бива књига, али да се поносим књигама које сам ПРОЧИТАО, звучи бесмислено.

Извините господине Борхес, уколико сте ово заиста смислили, није вам баш нешто...

И то ме је заголицало: зашто се овакве сентенције употребљавају  непроверено. Бива, може се то врло необавезно означити: „то је рекао Борхес!”

И чик да неко томе противуречи!