четвртак, 02. јун 2016.

ПРИЧА О ЖИВОТУ У БАНАТУ (за "Панчевац")

 
Ul. Banatska br. 8
 Ro|en sam 1947. u bantskom selu Mramorak. Moj otac Borivoje bio je u~itequ Mramorku, majka Mirjana slu`benik u mramora~koj op{tini. Vrlo pismeni qudi za ono vreme. S kwigom sam se dru`io, ~ini mi se, od ro|ewa. I rano se opismenio. ^itao sam te~no ~itao sve {to bi mi podneli pod nos. A ono {to je bilo naj~udnije ~itao sam naopa~ke, s desna na levo, odozdo na gore. Naravno, ubrzo se razjasnilo sve: nau~io sam da ~itam gledaju}i u kwige starijeg brata Aleksandra, dok smo sedeli jedan naspram drugog, za kuhiwskim stolom, pa sam, povremeno pitaju}i starijeg brata, u~io i nau~io ~itawe.
  Najranije detiwstvo od`iveo sam u vremenu prve petoqetke. Bilo je to doba one na{e ~uvene obnove i izgradwe. Rastao sam na UNRINIM paketima i Trumanovim jajima u prahu. Jurcao sam po mramora~kom parku, vozio bicikl, smi{qao bezbroj vragolija i bio sre}an pod beskrajnim nebom banatskim.
Литерарна секција
 Posle mog zavr{enog ~etvrtog razreda preselili smo se u Vr{ac. Stanovao sam na dobru poqoprivredne {kole, u zgradi vaspita~kih stanova ispod mu{kog internata. Ispred zgrade je bio prekrasan parki}, u kom je bilo preko 40 vrsta razli~itog drve}a, a u blizini je proticao Mesi}. I{ao sam u {kolu "Vuk Karaxi}", koja je bila u centru, nekih ~etiri kilometara od stana. Jedno vreme mi, deca zaposlenih u poqoprivrednoj, i{li smo u {kolu fijakerom! U Vr{cu sam se prvi put zaqubio u devoj~icu, no ona nije bila zaqubqena u mene, napisao prvu pesmu koja nije bila moja, no sam napisao ne{to kao ]opi}, dao prvi gol u rukometu na utakmici u mojoj {koli, ali ne protivni~koj, no mojoj ekipi, objavio prvi prilog u "Biolo{kom listu", ali ne kao u~enik, nego  kao stru~ni saradnik... U Vr{cu sam sedeo u klupi s Radomirom Putnikom, a iza nas je bio Mileta Kosti}. Nas trojica smo i{li na likovnu sekciju, a u`ivali u crtawu karikatura, naravno na ~asovima, kri{om. Radomir je, docnije, postao dramaturg, ja nastavnik, a jedino Mileta - slikar.
 Ve} 1961. godine selimo se u Pan~evo, a ja se upisujem u Sredwu tehni~ku {kolu, elektro odsek. Naju`e dru{tvo mi je bilo iz kraja, predgra|a. Tu, nedavno, neko je spomenuo  "grobare". Koje{ta! Mi smo bili "Grobqanske aveti". Ja sam ih izmislio i nacrtao u "formatima": A1 Toni [paget, A2 Bata Froncla, A3 Gara Finta, A4 Mali Napast, A5 Iv [qoka, A6 Joca Krampus i tako redom.  To su bile na{e detiwarije, dru{tvu se dopalo, a oni koji su bili akteri, podseti}e se, jer imena ne}u da navodim.
 Ubrzo otkrivam "Ateqe mladih" i tada po~iwe moj "pravi" `ivot u Pan~evu. Najpre sam bio u likovnoj tribini, iako ni{ta nisam radio no sedeo s dru{tvom, pio toplu ~okoladu, igrao stoni fudbal, gledao televizijski program onako kako se tada gledalo, u dru{tvu. I to u kakvom!  Mi{a, Toto, Na|a, Du{ko Beli}, Bata Birta, Bosni}i, Mile, Toza, Zorana, Kornel, Rapa, \ole, @arko Duma, Matori Ka{u, pa meni po godinama bli`i Mi{ko, @ule, Neron, Pepi. A kada sam se upoznao i sprijateqio s Ivanom Rakixi}em, prestaju da me zanimaju ~ak i korzo i igranke u "Studentskom".
Филм "МЕСТО МИРА"
Po~eli smo novu avanturu zvanu film. Sa Ivanom, \ulom, Qiqom, Mitom, [irbikom, Tonijem, Fi}om pravimo prvi film "Mesto mira". U po~etku  smo Ivan i ja radili zajedno amaterske filmove. Onda sam radio s Mitom Gaj~aninom. Na filmu sam izdr`ao ~ak do neke sedamdesete godine pro{log veka. Onda sam se okanuo svog amaterizma, a posvetio se de~jem amaterskom filmu. No, to je druga pri~a. 
 U Vr{cu sam, dakle, kao |ak osmog razreda napisao svoje prve pesme. Vr{ac je, ina~e, u to doba bio ~aroban grad poezije. Pesme je pisalo mnogo, zaista mnogo mladih.  Nastavio sam sa pisawem pesama, iako sam bio |ak Sredwe elektrotehni~ke {kole, u koju sam se upisao jer nije bilo U~iteqske, koju sam mnogo `eleo da u~im, a brat me je odgovorio od upisa u Gimnaziju. Prvu pripovetku sam objavio 1962. godine u beogradskom listu "Budu}nost", a prvu pesmu 1963. u "Pan~evcu". Kao mladi pesnik pojavio sam se prvi put ba{ u Vr{cu, 1963. godine, na jednom mitingu poezije, uz tada{we mlade pesnike kakvi su bili Perica Zubac Pop, Milorad Milenkovi} [um, Radomir Putnik... Onda je Kulturno-prosvetna zajednica Pan~eva raspisala veliki konkurs poezije mladih Vojvodine. Poslao sam pesme i dobio drugu nagradu. Prvu je dobio Ra{a Peri}. U `iriju su bili Miroslav Anti}, \or|e Vlaji} i Milo{ Nikoli}. Potom je taj konkurs raspisivan svake naredne godine. Redovno sam slao pesme i do 1968. godine redovno dobijao prvu nagradu. Onda su mi organizatori te smotre mladih pesnika zabranili u~e{}e. 
 Rekli su:
 - Nema smisla. Dosta je, uverio si nas. Objavi}emo ti zbirku pesama!
 Miroslav Anti} mi je, s jeseni 1968. godine, naredio da napravim tu zbirku. I tako je objavqena zbirka "Potomak ravnice".
 Tih godina po~eo sam da pi{em za "Pan~evac". U stvari, ispo~etka sam imao ideju da postanem novinar. Tada je vd bio Aca Malu{evi}, a radila je ekipa Stef, Dendi, Qiqa, Pera Meji}, Kuzmanovi} kao fotograf, a potom Jano Matuh. Dosta toga sam radio, ali kad sam u{ao u polemiku s nekim mladim i perspektivnim politi~arima, pa objavio jo{ i neke satiri~ne tekstove, kao {to su bili Moja Partija, Moja Revolucija i neki sonet u kom je bio stih "Vo|a oslepeo, put vodi u Ni{ta", Joca Ilijin je po`eleo da razgovara ozbiqno sa mnom, a prethodno je ve} izribao Acu. Ja nisam bio u Partiji, nisam bio ni zaposlen u novinama, pa sam lepo okrenuo le|a i "Pan~evcu" i Pan~evu i oti{ao u Beograd.
 Ukratko, potom dolazi moj prvi roman "Rat Novakov i mir" i nagrada "Dragojlo Dudi}". To je bila jedna od nov~ano najve}ih nagrada u mom kwi`evnom `ivotu! Potom sledi roman za decu "Hajduk u Beogradu" i nagrada "Politikin zabavnik". Tu je bio i kraj jednog poglavqa mog `ivota i po~etak novog, u kom su do{li svi kwi`evni uspesi, brojna izdawa i nagrade.
 Sve ostalo o mom `ivotu svako mo`e da na|e u mojim kwigama, u kojima, na kraju, uvek ima moja biografija i selektivna bibliografija.
 U Beogradu  `ivim ve} tri decenije. Za Pan~evo me vezuju jo{ samo moj najstariji sin Aleksandar, moj najstariji unuk Pavle, uspomene i poneki stari prijateq...

2 коментара:

  1. Postovani gospodine Stojkovicu,
    Zovem se Lenka imam 16 godina i ucenica sam XIII beogradske gimnazije. Malo je reci da ste mi Vi jedan od najdrazih pisaca. Zelela bih da Vas na neki nacin kontaktiram putem poste ili e- mail a. To mi je jedna od najvecih zelja, samo da Vam posaljem jedno pismo da Vam se zahvalim na svemu. Iskreno se nadam da cete mi izaci u susret.
    S Postovanjem
    Lenka

    ОдговориИзбриши