ŠTA JE DOBRO

(povodom dodeljivanja nagrade "Rade Obrenović" za 2005. godinu)

 Običaj nalaže da u ovakvim prilikama valja izreći nešto umno ili duhovito. Budući da sam se našao u "ovakvoj prilici", a nisam ni uman, niti nešto posebno duhovit, pokušaću da budem ono što mislim da jesam: običan, najobičniji, pa da kažem nešto dobro.

 Najpre, dobro je što postoji nagrada "Rade Obrenović". Bar jedan dobar čovek neće biti zaboravljen.

 Potom, dobro je što Zmajeve dečje igre ovu nagradu dodeljuju romanu namenjenom deci/mladima, za koji žiri odluči da je najbolji u godišnjoj produkciji. Bar jedan roman namenjen deci/mladima neće biti zaboravljen, a pročitaće ga sigurno tri čitaoca.

 Napokon, dobro je (naravno za mene) što je ta nagrada dodeljena romanu koji sam ja napisao. Bar jedan moj roman (ovo se ja sad malo pravim važan) neće ostati nenagrađen.

 Posebnu vrednost za mene ova nagrada ima zbog toga što dolazi u godini kad moj prvi roman namenjen deci puni dvadeset godina. Po evropskim merilima on, dakle, još nije punoletan. Znači da ni ja, kao dečji pisac, nisam još punoletan. A koji se pisac može pohvaliti, molim lepo, da je kao maloletnik dobio ovakvu nagradu za svoje delo?!

 Šalu na stranu, godi čoveku da dobije priznanje. A kako za mene kažu da sam uglavnom grozni, ovaj... prozni pisac, onda je ovakva nagrada zaista potvrda da to što pišem nije baš za bacanje. Bar ne odmah, tj. bar ne dok se ne pročita.

 I, na kraju, ako je tačno ono što se kaže, da je nagrada "Rade Obrenović" stimulativno priznanje autoru, onda izjavljujem da će ona stimulativno da deluje i na mene, pa se može očekivati da nastavim s pisanjem romana.

 A to znači da će me biti još... aha! što ste tražili - to ste i dobili! 

Novi Sad, decembra, 2005. godine

Gradimir Stojković